, , ,   Почетна
  ЦЕНТАР ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ - "ВИЛА"
СКУД "Железничар"
Контакт
О нама
 




Tambura samica
SAMICA

Samica – je najstarija tambura, koja se još uvek koristi kod nekih etničkih grupa u Vojvodini, Slavoniji, Lici, Bosni i Hecegovini za pratnju pesama i igara. Za nju postoje još nazivi «dangubica, razbibriga, tikvara ili podpalac», koji govore o njenom izgledu, načinu sviranja ili raspoloženju koje stvara kod slušaoca ili svirca-samičara koji na njoj svira. Tambura-samica je jedna etapa u razvoju tambure, a verovatno se i sama menjala i razvijala, jer svaki samičar sam pravi svoju samicu. Danas se u Vojvodini samica može čuti u nekim mestima gde žive doseljenici iz Like, sa Korduna ili iz Bosne (Prigrevica, Čonoplja, Banatsko Karađorđevo, Čelarevo, Bački Gračac i dr.) koji je još uvek koriste za pratnju pesama i igara koje su doneli iz starog kraja.
Samica ima oblik tikve (od koje se pravi nategača) koja je uzduž presečena na dve jednake polovine. Veličina samice zavisi od samičara koji je sam pravi da mu odgovara za ruku i glas. Delovi samice su: trup, vrat, glava sa čivijama i žice koje su zategnute preko konjića i kobilice.
Na terenu se mogu sresti samice raznih oblika i veličina, a najčešće su dugačke od 70 do 95 cm i imaju 3 do 4 žice. Žice se štimuju u kvartama: prve dve unisono, a druge dve za kvartu niže takođe unisono. Intonacija nije fiksirana, nego je samičar sam podešava prema svom glasu ili glasu onoga koga prati. Manje samice su najčešće naštimovane na: e2, e2, h1, h1 ili d2, d2, a1, a1, tako da su ostali tonovi koji se mogu izvoditi na prvoj melodijskoj žici vezani za jedan tonalitet (E ili D-dur), jer je hvataljka pomoću pragova podeljena dijatonski. Veće samice se štimuju: a1, a1, e1, e1 ili g1, g1, d1, d1, a hvataljka je podeljena hromatski.
Samičar svira sam, tako što na prvoj žici izvodi melodiju, na drugoj hvata drugi glas (tercu, kvartu, primu ili sekundu), treća žica je uvek prazna i služi kao bordunska pratnja, a četvrta žica se ponekad pritiskuje palcem, čime se dobija troglasni ili čak četvoroglasni akord. Sve žice su čelične, iste su debljine i na istom međusobnom rastojanju. Svira se trzalicom od roga ili plastike i to uvek preko svih žica.
Prvi podaci o tamburi u Vojvodini potiču od Matije Petra Katančića koji piše da je 1817. godine u Subotici čuo pevanje narodih pesama uz tamburu samicu. Dok je frula bila pastirski instrument, gajde svadbarski, tambura je u XIX veku bila kućevni instrument za zabavu na prelima, poselima i na roglju gde se okupljala omladina. Nekada je u Vojvodini, Slavoniji i Bosni bilo mnogo dobrih samičara bez kojih se nije mogla zamisliti nijedna zabava. Navešću samo nekoliko imena: Jefta Rackov (Zmajevo), Miloš Mojsilović (Manđelos), Sava Rankov (Vršac), Dušan Brkljač (Bački Gračac), Bora Majstorović (Jazak) itd. U poslednjih nekoliko godina dolazi do revitalizacije izvornih narodnih istrumenata, tako da se u KUD-ovima ponovo koristi samica za pratnju pesama i igara i kao solistički instrument. Imamo i mlađe samičare kao što su: Boro Birač (Ansambl „Kolo“), Zoran Bogdanović (AKUD“S.Marinković“), Miloš Cvjetićanin (Ansambl „Likosi“) i virtuoz na samici Aron Eredics (Söndörgő) itd.








Поштовани посетиоци,
на страницама овог сајта можете "осетити" српску традицију, културу и уметност са нама проживети дух Србије. Поред "живе" песме и музике, доступни су вам ауторски садржаји кореографа Милорада Лонића и музичког композитора и аранжера Ивана Сабо.
Кроз песму и игру >


Фолклорни ансамбл
Тамбурашки ансамбл
Дечији тамбурашки ансамбл
Народни оркестар
Хор "Вила"
Дечији хор "Вила"
Дувачки оркестар
Фламенко група "La Familia"
Камерни оркестар
Инструментални и вокални солисти
Школа народних инструмената
Студио за савремени плес
  Арсенин